П р о д о л ж е н и я!!!!!

,,,а зачем ?

Сам бы Енрик чё-нить написал бы стройно, а то всё одна чернуха,типа

егорка, Когда будет стройный строй чуйств тогда и напишу, сейчас же полный хаос

Ну это, как у моря погоды,,,
Лучше ваще даже не начинать ждать,,,
Мысль-она теперь, прям щас, а никак не потом !

Стих строится давлением образа действия и математикой такта(мать иё ити),,,

Мы
Мы все мертвы по-своему - в сомненьях
Здесь нет преграды кроме нас самих,
Мы любим жить, но только в сновиденьях –
Ведь в них есть все, и нет дыханий злых.

Мы все дрожим по-своему - в ознобе
Хоть тряски повод сами создаем
И гибнет, задыхаясь в серой злобе,
И все свои мечтанья предаем.

Мы все светлы с рождения до гроба,
Ведь нету тени в нашем озорстве.
Извечно ложь – немая кинопроба,
Бросает нас сражаться в мастерстве.

егорка, Я не мыслю, а ощущаю, вот и вся разница. Увы, математиком не родился.
Daydreamer - Очень неплохо

За лето асфалт самоуверено крочио у њему.
- Здраво, Борис Петровицх! - Глеефулли врисну жена Тосиа.
- Добро јутро, добро јутро! - Срећом Смилинг седокоси пензионер шездесет година на пасош, возачка трчања у парку.
- Направите Нецхаи човек, ради у ујутро, као и против! - Шапутао ауторитативно, ослањајући се на максимални ниво перцепције, жена Тосиа жена Фросиа.
- Да, да, ваша праведност! - Одговорио је млађа девојка, мислећи апсолутно супротно, а можда и нешто непристојно за бившу комсомол.

***

Борис Петровић је требало за дневни јог, атлетику и друге, али начин на који је блокиран згодан ћелави човечуљак у три и плаве кравате.
- Можете да разговарате са вама? - Упитао умилан ћелав.
- Говорите.
- Да ли сте икада размишљали о смислу трезвеног живота?
- Да сам ја ...
- У мраку се не слутњи на то да ли краја ускоро етил систем?
- Дакле, после свега ...
- Не препири, не тврде! Видим шта сте вири из џепа своје етикете вина.
- Не, то је пола ...
- Све јасно! Ви апсолутно морају да похађају нашу семинар на ову тему! Хајде, само да почне акцију!
- Па, ако инсистирате... - Рекао је неодлучно, забезекнут, Борис Петровицх.

***

У сали бивше школе бр 13 су отечене и прибалдевсхие људи. У близини је клавир суочава неизвесна младић оријентација у пуном хаљина:
- Ми смо овде да разумеју и схвате да смо сви болесни. Да, то боли! И само Петар Б. Елдорасов можете подигне на нови ниво! Ево, човек у првом реду, ко сте ви?
- Ја сам алкохоличар - схееписхли признао запуштена Дзиадок.
- СЛАП! - Повикао лидер. -
А ти људи у другом реду, ко сте ви?
- Ја сам алкохоличар! - Рустлед пијани глас.
- СЛАП! А ти људи у трећем реду?
- Иа.. Алкохолна? Да, ја сам алкохоличар! - Викао Глеефулли брадате колеге.
- СЛАП !!!!! Да, драги, ти - пијан !!!!!!!
Продолзхателние чуо аплауз чуо реченицу "За ово пиће!"
- А ви, људи на крају ходника, па, онда? - Адресиран води новајлија Борислав Петровић.
- Шта сам ја? - На питање у збуњености П.
- Да ли сте алкохоличар? Не стидите се!
- Не, ја волим сок од ананаса - искрено Петровиц.
Соба је била тиха ... Далеко од Бориса Петровиц повукао. Непријатно ... и заудара ...

***

- Питер Б! Пе! - У канцеларији Петра Борисицх Елдорасова летео Генадиј Сиавкин разбарушен, нејасно подсећа на "Лениа Голубков".
- Шта је још тамо? - Негодовање виакнул мршава длакави предмет на столу.
- Ево, уживајте! - Сиавкин увучен у собу уплашени Семе Калмана - Ћелави у прва три.
- Че се диве, а не чај боца - Елдорасов смиркед, пражњење седамдесет осми чашу вотке у јутро.
- Хи-хи! - Обсекуиоусли скуеакед Сиавкин.
- Па, до тачке! - Саворинг осамдесетих, цроакед Елдорасов.
- Овај идиот изведени пред нама ...
- Бирачко место?
- Горе!
- Рубоповтса?
- Најгори!
- Суперпетровицха?
- Да!
- Извршава одмах! - Заврасцхал штрчи очи Елдорасов.
- ОВО секунди! Васиа! - Позвани схкафоподобного провалник Сиавкин. - Узми нитков у подруму!
Поменутог Василија ухватио Сцруфф и вукао га напоље ћелав.
- Па, Џин, решава проблем - стављањем стакла осамдесет прве, говори Елдорасов. - Направите клизање сте уписали у стању различитих Нердс!
--ВА-ва! - Уплашени провиакал Сиавкин. --ВА-ва!
- Добро, није бзди, можете чак и мирис плуте, - Питер Б. попустила.
Гласно дисање у пар чувају течности Сиавкин грунтед блажено.
- Али-али добро мало по мало! - Важно је оружје са рукама на куковима Елдорасов грунтед. - Сада на случај! Суперпетровицх вероватно ће се мешати са мојим плановима, ако просецхет то није све, хех хех, ок. Не знам: како, али морате да га се овде у стању физичке непријатности!

***

На улици Некрасов све преселио у циљу да се окрену свакодневном до своје дупе на естетски није флопу двадтсатисхестилетниаиа Ликови. Било је сасвим природно не, али довољно снажна вристе. Иелп појачана док се не достигне звук сирене од најбољих немачких мајстора. Одмах је био следећи Суперпетровицх:
- Шта није у реду са тобом? - Питао.
- Мислим да сам Угануо стопала, - рекао је плавуша. - Таке Ме Хоме молим вас!

***

Борислав Петровић се пробудила у одређени простор, окован у радијатор. Он је нејасно сетио: Пробали да посети плавуша сок од ананаса и изгубио свест. Знао куге! Отворена врата и у собу, смејући се, попели Елдорасов.
- Алкоборисицх? - Суперпетровицх изненађен.
- Да! То сам ја, - кези Елдорасов. - Мислио сам мртав од цирозе јетре? Али не, користећи тајни врт моје мајке у технологији, сам надоградити моју јетру до максимума! И сада имам велике планове! Ја прикупља пића и да их исто пецхениусхки, али са једним Осим тога, посебан чип! Хоур "Х" и ја ћу предају своје сопствене снаге, Слање бита на даљину у јетри. Ја ћу имати војску имплицитно и безобзирна копилад! Уз њихову помоћ, ја ћу предузети све вино-дестилерије, фармација, козметика, складиште горива и може дебео заувек! Наравно, одмах сам уништи све сокове проклети да трезвено као да би да иде, барНа восмиградусное пиво! Да нико не сметају ми!
- Сок од ананаса и неће бити више? - Ужаснута Суперпетровицх.
- Неееет, Суперпетровицх ће "Окскоие" џем на клупи и прднути у правцу песку!
Елдорасов девилисхли се смејао, белцхед испарења вишестепене, плесали плес централне Африке и гласно залупио врата.

***

Било је 6:00. Суперпетровицх жудео чашу хладног сока и нешто што се мери калоријама. Опет чуо буку на вратима, вероватно Алкоборисицх још увек нема добар смех. Међутим, није било њега. Дошао дама у годинама и неочекивано пуштен из лисице Бориса Петровића.
- Ко сте ви? - Упитан Суперпетровицх.
- Ја - мајка у праву Петке-јарац - рекао је дама. - Он је мој цео украо репа, а у ствари не закус, за своје експерименте, проклето Вино! - Спит он.
- А како да неутралише свој углед? - Упитан Борис Петровиц.
- Како како - цонтентиоусли баркед дама. - Ви ћете дати јетре на ноге и све!

***

Борислав Петровић гулпед доле две литре сока од ананаса и улетео у салу Скупштине. Много тога морао да таласа на ноге пре последње алкохоличар Каио. Нажалост, ни Сиавкина ни Елдорасова Суперпетровицх није пронађен. Очигледно, они су се осетили угрозеним или само померио од пића у некој кафани. Све ханурики срећно отишао на матерњем детоксикацију центар, и Борис С. рачунара Елдорасова гурнуо на симболичној цени од 500 рубаља за њен комшија и наредио велику хавајски пицу. Заслужио.

poetsnuk, Как-то тяжело читать, это вымышленный язык?

Daydreamer, сербский

poetsnuk, Увы, я не Серб

Daydreamer, у товарища есть желание постебаться

Добавлено спустя 3 дня 7 часов 5 минут 56 секунд:
я живу во дворце изгнания
под звездою желтого цвета
и обрывки дневного сознания
меня жгут затемненной луной
мои волосы ползают змеями
по стене кровяного бреда
вновь пространство опутано реями
воздух пахнет цветком темноты
и ночь в душу воткнулась иглой
и на смерть вновь похожи мечты

Немного шутки, немного правды
Новогоднее

В часы всевластного веселья
Так хочется мне навсегда:
Залить за шиворот похмелье,
Схватив руками провода –
Закоротить своё хмельное тело,
Чтоб ток бежал по коже и костям,
И я кричал, чтоб безрассудно смело:
«Идите к чёрту!» - всем гостям.

Чтоб был я трезв – как нить,
И как стекло, чтоб был серьёзен
И, отказавшись, есть и пить,
Чтоб был от мира огорожен.

Мне не нужны торты, изгибы тел-бутылок
Я не пылал к ним страстью никогда,
Я не хочу, чтоб утром мне затылок
Согрел сугроб холодный без стыда.
И чтоб глаза открыв, увидел я армаду –
Таких же тел-калек, каким являюсь сам
И чтоб все мы, не вспомнив канонаду,
На «до» и «после» жизнь делили пополам.

Daydreamer, ага

poetsnuk, да вот такая дилемма

Костер затих, и угли тускло тлеют,
Без ветра, безнадежно, без тепла,
Они едва ли чем-нибудь согреют,
Всего лишь миг - и вместо них зола.

Костер погас, не рвутся к небу перья,
Не пляшут красно-желтые огни,
И тьма следит сквозь тени-двери,
Как к вечности отправятся они.

Костер потух, но угли снова тлеют,
На них легла пожухлая трава,
Гореть ей миг, но может быть успеют
Заняться вблизости лежащие дрова.

Ariec-Volk, второе четверостишие весьма

А чего у Вас тут только стихи? Музыканты-любители-недоучки-самоучки перевелись?

Вот такое вот новогодне-дизайнерское творчество

"1
Когда ОН встанет на колени,
когда усилится надзор…
Есть человек – тень поколений,
есть человек – это позор!

…Вдруг полетел безумный зрячий
размером в тысячу вершин…
А человек план переполнил
избытком слёз и середин.

Но подожди, безумный гений,
вершина – это не предел.
Страданий чаша, бак сомнений;
ты убеждён, что ты созрел…
Прислушайся… ты слышишь топот?
Почувствуй жалкий писк мышей…
Это всё ОН – господь, раб, робот…
раздвинет гущи камышей.
Собой облепит, закусает,
снесёт в свой запасной отсек.
ОН ничего не замечает,
инстинктом поражён навек.
Прислушайся… ты слышишь топот
неисчислимых середин?
Это всё ОН – господь, раб, робот
кусает ад твоих вершин.
ВЕРШИНА - ЭТО НЕ ПРЕДЕЛ...

2

Ад очень много переделал,
ад очень много возомнил.
Но многое и недоделал,
он многое похоронил.
Смотри: на кладбище могилы,
на их оградах сторожа,
на их крестах объедки силы,
мечты и радость и душа.
В их душах времена, народы;
мясник, лесник и джентльмен.
В их животах растут уроды…
что может дать урод взамен?..
Не превзойти им человека…
упрямо ждёт добро и зло,
когда затянется прореха
и в рот насыплет серебро.
В глазах любовь, молитвы, слёзы;
Байкал и Сочи в их мечтах.
В сердцах – разврат, ухмылки, розы
и бог с винтовкою в руках.
Тот бог, что поглощает тело:
живот, глаза, ступни их ног…
Смотри, – сознание сгорело;
он не Иисус, он не пророк.

3

Ты слышишь… ОН уже так близко…
приходит с ветром злых простуд…
Разбей же в прах все их могилы,
дома, где все они живут!
Кощунственно воздвигни символ,
сломай надгробную плиту!
Ты украдёшь огонь у неба,
перевернёшь котёл в аду.
А бывший ад земных вершин
отравой станет человеку…
он верный спутник середин…
ты осознаешь всю потеху.
И я давно когда-то жил
и бунтовал ЕМУ на славу –
ублюдку ветхих сторожил,
но учинил СВОЮ расправу.

Неужто ты готов стать богом?
Сознание поджечь навек?
…Что, нет… ну так живи убогим…
неизлечимый человек.
4

Когда ОН встанет на колени,
когда усилится надзор…
Есть человек – тень поколений,
есть человек – это позор!
Вдруг полетел безумный зрячий,
оставив тысячи вершин.
А человек план переполнил
избытком слёз и середин.
ОН - ЕСТЬ ИЗБЫТОК СЕРЕДИН...."

sineon

Стихотворение автора перенесено из отдельной темы в "Наше творчество"

Добавлено спустя 1 минуту 29 секунд:
AstraC@t, вот это прикольно!

http://ifolder.ru/21431316 - вот, чего то типа интро к непонятно чему набросал.

Добавлено спустя 4 минуты 48 секунд:
Ariec-Volk, круто

AstraC@t, ёлочка в темноте - обалденно!!

AstraC@t, елочка шикарная! На все 100))
__________________________
Играть я не умею, петь учусь, а вот рисовать пока могу

http://s014.radikal.ru/i329/1101/b3/cf7ce59d490c.jpg - это школьная программа
http://s011.radikal.ru/i318/1011/eb/9b92b04d4ed8.jpg - а это просто сделано в фотошопе. Бумажный календарь я себе так до сих пор и не купила

Сделал себе обложку ДВД Ария - ВПНЖ под диски из раздачи Master Keyan на рутрекере. Хотел, чтобы было похоже на аудиоверсию

А я дем замутил

Kiberfilin, отсыпишь если осталось че?

SinnerSeth, не употребляю

Kiberfilin, а лоу-кик причём тут?

блин,а я всегда думала что в этой теме выкладываются исключительно стихи и никогда не заходила сюда((( а оказывается....аа....ну ловите и мое "творчество"













да, я вышиваю крестиком

Никогда раньше не видел портреты в вышивке, очень реалистично получается